Здравствена заштита студената

У оквиру нацрта Мастерплана садржан један од предлога Консултанта је да се постојећи заводи за здравствену заштиту студената у свом пуном капацитету (без затварања објеката и без отпуштања кадра, дакле без укидања здравствене заштите за студентску популацију) интегришу са капацитетима домова здравља, чиме би се на оптималнији начин искористили кадрови, простор и опрема поменутих установа, а тиме здравствена заштита учинила доступнијом свим грађанима ових градова и градских општина.

Остваривање права из обавезног здравственог осигурања студентске популације се овим предлогом не укида, већ би студенти своја права остваривали у истом обиму и садржају одабиром изабраног лекара у било ком дому здравља у месту студирања, те имали на располагању специјалисте из оближње болничке установе (у просторијама истог дома здравља).

Овај предлог произилази из основне доктрине да популација старости од 18 до 26 година која студира нема специфичне здравствене потребе у односу на популацију исте старосне доби која не студира и из анализе рада Завода за здравствену заштиту студената, тј. коришћење њихових капацитета. На примеру Студентске поликлинике у Београду, увидом у податке о извршењу плана рада, закључује се да постоји простор да се капацитети ове установе ставе на располагање и другим грађанима.

Процена је да у Београду студира око 130.000 студената, а према подацима Републичког завода за статистику школску 2020/2021 годину уписало је 26.866 бруцоша што је приближан број студената који се сваке године уписује на факултет у престоници. С обзиром на популацију коју збрињава, најзначајније здравствене услуге Службе опште медицине Студентске поликлинике су превентивни прегледи. Превентивни преглед на првој години факултета је у 2019. години добило 6.377 бруцоша, односно сваки четврти, док је Превентивни преглед који је по распореду на трећој години факултета добило је 3.827 студената. Укупно је пружено и 30.525 првих и још 15.298 поновних куративних прегледа. Служба гинекологије пружила је 6.103 превентивна прегледа (свака десета студенткиња), односно 5.239 првих и 922 поновна куративна прегледа.

Када се анализира оптерећеност посетама, лекари Студентске поликлинике у Београду у просеку остварују мање посета (597 по лекару опште праксе и 292 по гинекологу) у односу на просек који имају колеге из домова здравља у Београду (654 по лекару опште праксе и 501 по гинекологу). Имајући у виду да се Студентска поликлиника и домови здравља финансирају на исти начин, те да преко 70% укупног трошка ових установа представља новац за плате запослених, закључује се да једна посета лекару опште праксе у Студентској поликлиници кошта 1.564 динара, док је просечна цена посете лекару опште праксе у домовима здравља у Београду 984 динара.

Лекари студентске поликлинике су изузети из Модела плаћања изабраних лекара у примарној здравственој заштити по капитационој формули од 2019. године , када је формула унапређена показатељима квалитета рада. Захтев за изузећем је стигао управо од стране свих завода за здравствену заштиту студената уз образложење да због специфичности популације о чијем здрављу брину не могу бити поређени са колегама из домова здравља.

Међутим, анализа података Републичког фонда за здравствено осигурање за обрачун капитационих оцена изабраних лекара на основу које се исплаћује варијабилни део плате према важећој Уредби о корективном коефицијенту показује да у 2019. години изузев 2 лекара опште праксе и 1 гинеколога из Завода у Нишу ниједан лекар не достиже републички просек за параметар ефикасност који се рачуна искључиво на основу броја остварених посета у посматраном периоду.

Када се говори о специјалистичким службама, такође је присутна мања оптерећеност, тако да је Студентска поликлиника у 2019. години према подацима из планско-извештајних табела остварила 853 РТГ и 2.054 стоматолошких РТГ снимања, односно 819 прегледа и 135 ултразвучних прегледа интернисте. За разлику од завода у Новом Саду и Нишу, Завод у Београду располаже са 20 постеља у стационару. Просечна попуњеност ових постеља у 2019. години била је 33%, док је просечна дужина хоспитализације 5,23 дана. Исте године збринуто је укупно 642 пацијента.

Поред закључка који се намеће на основу анализе, чији је део приказан у овом извештају, Консултант је анализирао и међународне праксе у погледу здравствене заштите студената. Издвајамо неколико примера:

Међународна пракса говори у прилог томе да и уколико постоје здравствене установе специјализоване искључиво за лечење студената, у питању су установе које се финансирају из других извора, а не у потпуности од обавезног здравственог осигурања, као што је то случај у Републици Србији.

Како је задатак Консултанта да понуди најрационалније решење за трошење новца из фонда обавезног здравственог осигурања, сматрамо да је отварање ових установа за све грађане уз максимално искоришћен капацитет управо то. Такође понављамо да старосна популација 18-26 година има одређене здравствене потребе које нису предефинсане степеном образовања појединца, те да сви остали грађани Републике Србије који нису студенти, а припадају овој старосној доби, право на здравствену заштиту остварују кроз институцију изабраног лекара у дому здравља.

Консултант посебно препознаје ангажовање Студентске поликлинике у Београду у домену ХИВ/АИДС превенције, анонимног тестирања и саветовалишта, за које је и сам Завод препознао да је неопходно понудити га свим грађанима, те је саставни део целокупног предлога оптимизације и очување ове службе.