Хитна помоћ

Прехоспитална хитна медицинска помоћ

Делатност прехоспиталне хитне медицинске помоћи у Републици Србији обављају: заводи за ургентну медицину, домови здравља са службом хитне медицинске помоћи и домови здравља без организационо дефинисане службе хитне медицинске помоћи.
Сваки од 6 региона има по један Завод за ургентну медицину са организованим кол диспечерским центром (Нови Сад, Београд, Крагујевац, Ниш, Ужице, Зајечар) и са диспечерским испоставама у дому здравља који се налази у највећем граду округа.
Због географске (изразито брдско-планинско подручје), демографске (једно од ретких подручја РС са позитивном наталитетном сликом и високим уделом млађе популације становништва предлаже се оснивање још једног (седмог) завода за хитну медицинску помоћ са седиштем у Новом Пазару .
Градски Завод за ургентну медицину у Београду је регионални завод за цео Београдски регион. Организација хитних амбуланти завода на територији града Београда остаје непромењена док се не спроведе целокупна реформа ХМП.
Сваки диспечерски центар уз посебну едукацију за искусне диспечере има и информациони систем повезан са ИЗИС-ом и са ГПС праћењем возила визуализованим на ГИС платформи, а возила ХМП имају и телемедицинску везу са центром за ургентну медицину у болницама.
Сви домови здравља који покривају више од 25.000 становника (њих 64 покрива 51,4% становништва Републике Србије) морају имати организовану службу хитне медицинске помоћи (ради 24/7).
Домови здравља који покривају мање од 25.000 становника, а налазе се уз важне путне правце-аутопутеве (њих 9), такође морају имати организовану службу хитне медицинске помоћи 24/7.
Домови здравља без организационо дефинисане службе хитне медицинске помоћи организују дежурства изабраних лекара на начин да амбуланта ХМП у ДЗ никад не остане без лекара (дежурају два тима или на терен излази обучен тим без лекара).
Лекаре из ДЗ који се баве кућним лечењем треба пребацити у ХМП и послати на специјализацију из ургентне медицине.
Средњорочно до дугорочно треба специјалисте ургентне медицине пребацити у центре за ургентну медицину болница или у амбуланте службе ХМП у ДЗ-у, а у колима ХМП имати медицинске сестре/техничаре са АLS, и возаче са BLS сертификатима.
На подручју целе територије Републике Србије имплементира се европски СОС број 112.
Развијају се национални протоколи за стандардизацију ургентне тријаже и лечења, стандардизује се опремљеност амбуланти ХМП.
Формирају се два хеликоптерска тима: у Београду и у Нишу.

Хитна медицинска помоћ у оквиру болничке делатности

Пријемно-ургентна одељења налазе се у болницама свих категорија и у њима раде лекари специјалисти ургентне медицине. Та одељења су међусобно умрежена преко ИЗИС-а како са теренским тимовима ХМП тако и са пријемно-ургентним одељењима других болница. Тиме се обезбеђују правовремене и неопходне информације ради бољег праћења и збрињавања пацијената.
Имајући у виду да је УКЦ Србије највећа установа и уједно здравствена установа највишег ранга у РС потребно је растеретити њихов ургентни центар и обезбедити да ова ЗУ ради искључиво врхунску медицину терцијарног нивоа.
Потребно Ургентни центар УКЦ Србије растеретити у погледу пацијената са територије града Београда - краткорочно функционално повезати Ургентни центар УКЦ Србије са службама за пријем и збрињавање хитних стања четири КБЦ-а у Београду. Дугорочно се на територији Београда формира 5 болничких ургентних центара (4 КБЦ и УКЦ Србије) који су у потпуности опремљени да могу равноправно збрињавати сва ургентна стања.