Прехоспитална хитна медицинска помоћ
- Делатност прехоспиталне хитне медицинске помоћи у Републици Србији обављају: заводи за ургентну медицину, домови здравља са службом хитне медицинске помоћи и домови здравља без организационо дефинисане службе хитне медицинске помоћи.
- Сваки од 6 региона има по један Завод за ургентну медицину са организованим кол диспечерским центром (Нови Сад, Београд, Крагујевац, Ниш, Ужице, Зајечар) и са диспечерским испоставама у дому здравља који се налази у највећем граду округа.
- Због географске (изразито брдско-планинско подручје), демографске (једно од ретких подручја РС са позитивном наталитетном сликом и високим уделом млађе популације становништва предлаже се оснивање још једног (седмог) завода за хитну медицинску помоћ са седиштем у Новом Пазару .
- Градски Завод за ургентну медицину у Београду је регионални завод за цео Београдски регион. Организација хитних амбуланти завода на територији града Београда остаје непромењена док се не спроведе целокупна реформа ХМП.
- Сваки диспечерски центар уз посебну едукацију за искусне диспечере има и информациони систем повезан са ИЗИС-ом и са ГПС праћењем возила визуализованим на ГИС платформи, а возила ХМП имају и телемедицинску везу са центром за ургентну медицину у болницама.
- Сви домови здравља који покривају више од 25.000 становника (њих 64 покрива 51,4% становништва Републике Србије) морају имати организовану службу хитне медицинске помоћи (ради 24/7).
- Домови здравља који покривају мање од 25.000 становника, а налазе се уз важне путне правце-аутопутеве (њих 9), такође морају имати организовану службу хитне медицинске помоћи 24/7.
- Домови здравља без организационо дефинисане службе хитне медицинске помоћи организују дежурства изабраних лекара на начин да амбуланта ХМП у ДЗ никад не остане без лекара (дежурају два тима или на терен излази обучен тим без лекара).
- Лекаре из ДЗ који се баве кућним лечењем треба пребацити у ХМП и послати на специјализацију из ургентне медицине.
- Средњорочно до дугорочно треба специјалисте ургентне медицине пребацити у центре за ургентну медицину болница или у амбуланте службе ХМП у ДЗ-у, а у колима ХМП имати медицинске сестре/техничаре са АLS, и возаче са BLS сертификатима.
- На подручју целе територије Републике Србије имплементира се европски СОС број 112.
- Развијају се национални протоколи за стандардизацију ургентне тријаже и лечења, стандардизује се опремљеност амбуланти ХМП.
- Формирају се два хеликоптерска тима: у Београду и у Нишу.
Хитна медицинска помоћ у оквиру болничке делатности
- Пријемно-ургентна одељења налазе се у болницама свих категорија и у њима раде лекари специјалисти ургентне медицине. Та одељења су међусобно умрежена преко ИЗИС-а како са теренским тимовима ХМП тако и са пријемно-ургентним одељењима других болница. Тиме се обезбеђују правовремене и неопходне информације ради бољег праћења и збрињавања пацијената.
- Имајући у виду да је УКЦ Србије највећа установа и уједно здравствена установа највишег ранга у РС потребно је растеретити њихов ургентни центар и обезбедити да ова ЗУ ради искључиво врхунску медицину терцијарног нивоа.
- Потребно Ургентни центар УКЦ Србије растеретити у погледу пацијената са територије града Београда - краткорочно функционално повезати Ургентни центар УКЦ Србије са службама за пријем и збрињавање хитних стања четири КБЦ-а у Београду. Дугорочно се на територији Београда формира 5 болничких ургентних центара (4 КБЦ и УКЦ Србије) који су у потпуности опремљени да могу равноправно збрињавати сва ургентна стања.