Болничка здравствена заштита

 

Секундарна здравствена заштита

• Готово све болнице у Републици Србији карактерише велика инфраструктура по питању простора уз истовремено ниску стопу попуњености и обрта постеља.
• Све болнице треба да спроведу унутрашњу реорганизацију и усклађивање унутрашње организације у складу са важећим прописима, а у међувремену прописи треба да се ускладе са стратешким циљевима здравства. 
• У Закону о здравственој заштити додати одредбу да чланове Стручног савета здравствене установе чине и чланови других здравствених установа које су међусобно функционално повезане, а у сврху стручне консултације, боље координације вертикалне функционалне интеграције те као меру за смањивање дуплицирања услуга; у Управном одбору Здравственог центра да буде минимум  један представник примарног и један представник секундарног нивоа здравствене заштите.
• Болница одлучује о томе где упућује осигураника на даље лечење и и то се у име осигураника директно и искључиво договара кроз ИЗИС. 
• Потребно је интегрисање система Мој доктор са евиденцијом о листама чекања.
• Уколико долази до смањења броја постеља, очекује се повећање протока осигураника кроз дневну болницу и поликлинику.
• Финансирање је од РФЗО на основу програмских активности расписаног конкурса, а локална (општа) болница даје понуду укупних услуга које може пружати уз помоћ својих запослених.
• Стандарди и нормативи рада се одређују за сваку категорију болница како би се одредио укупан број кревета, просечна дужина боравка, стопа попуњености постеља и обрта постеља. 
• За покретање поступка уговарања потребно је применити неколико приступа, укључујући акредитацију здравствених установа. 
• Уз накнаду од уговора са РФЗО-ом болници припада и партиципација  са додатном могућношћу остваривања прихода на тржишту.
• Значајан део бонуса за остваривање циљева и приходи од тржишта се исплаћују запосленима у болници.
• Директор болнице одређује лимите потрошње и задаје приходовне циљеве.
• У делу уговора који је специфичан за сваку установу, приказани су стандарди квалитета и доступности по показатељима категорије установе, циљеви на које се установа обавезала приликом потписивања уговора и активности које ће установа спровести ради постизања постављених циљева као што су на пример исходи лечења, листе чекања, задовољство осигураника и др.
• Евентуално приоритетне инвестиције могу се финансирати из донација и буџета РС и ЕУ фондова.
• Што се тиче уговора између болница и РФЗО-а, посебно се уговарају специјалистичке консултативне услуге и програми, а посебно стационарно лечење (кроз дијагностички сродне групе (ДСГ) ). Оба уговора се финансирају из глобалног буџета.  
• Након дефиниција и процена постојећих капацитета, потребно је спровести стандардизовани план инвестиција, али само у основне делатности које болница покрива.
• Интервенисати приоритетно на објектима који су у могућности да се развију за задовољавање здравствених потреба за здравственом заштитом према Плану оптимизације.
• Хитно ускладити целокупни инвентар кључне медицинске опреме у складу са „златним правилом“ и са здравственим потребама, тако да буде доступна у довољној количини за становништво и да најмање 60% опреме није старије од 5 година.
• За улагање у болнице је потребно укључивање професионалних стручњака у модификацију постојећих националних стандарда и омогућавање примене ЕУ норматива.
• Усвајање детаљне листе стандарда на националном нивоу за нове болничке зграде и прописа за обнову и адаптацију у складу са технолошким захтевима.
• Увести буџетирање према интервенцији и обрнуто планирање у складу са буџетским средствима. 

Консултативне услуге специјалиста и ужих специјалиста

• Специјалистичке консултативне услуге су осигураницима доступне на свим нивоима здравствене заштите, па их је потребно сагледати као једну појмовну целину. С обзиром да према овом плану специјалисти појединих специјализација могу бити запослени само у установама стационарне здравствене заштите, РФЗО треба да одговарајуће специјалистичко консултативне услуге уговара са болницама засебно од стационарног лечења, као део програмских активности за амбуланту.
• Планирање специјалистичких кадрова на локалном, регионалном и републичком нивоу треба да буде везано за број становника и епидемиолошку ситуацију, укључујући и стационарну здравствену заштиту у којој се број специјалиста до сада везивао за број постеља.
• Специјалисти запослени у домовима здравља мењају место запослења у најближу општу болницу што важи за све домове здравља.
• Субспецијалисти из локалних (општих) болница прелазе у окружне и регионалне болнице.
• РФЗО посебно финансира програм теренског рада специјалиста и ужих специјалиста (накнада путних трошкова и дневница). Специјалисти који теренски покривају домове здравља односно ужи специјалисти који теренски покривају локалне (опште) болнице имају равноправан третман као сви специјалисти и ужи специјалисти и укључени су у програм дежурства и приправности.