Bolnička zdravstvena zaštita

 

Sekundarna zdravstvena zaštita

• Gotovo sve bolnice u Republici Srbiji karakteriše velika infrastruktura po pitanju prostora uz istovremeno nisku stopu popunjenosti i obrta postelja.
• Sve bolnice treba da sprovedu unutrašnju reorganizaciju i usklađivanje unutrašnje organizacije u skladu sa važećim propisima, a u međuvremenu propisi treba da se usklade sa strateškim ciljevima zdravstva. 
• U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti dodati odredbu da članove Stručnog saveta zdravstvene ustanove čine i članovi drugih zdravstvenih ustanova koje su međusobno funkcionalno povezane, a u svrhu stručne konsultacije, bolje koordinacije vertikalne funkcionalne integracije te kao meru za smanjivanje dupliciranja usluga; u Upravnom odboru Zdravstvenog centra da bude minimum  jedan predstavnik primarnog i jedan predstavnik sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite.
• Bolnica odlučuje o tome gde upućuje osiguranika na dalje lečenje i i to se u ime osiguranika direktno i isključivo dogovara kroz IZIS. 
• Potrebno je integrisanje sistema Moj doktor sa evidencijom o listama čekanja.
• Ukoliko dolazi do smanjenja broja postelja, očekuje se povećanje protoka osiguranika kroz dnevnu bolnicu i polikliniku.
• Finansiranje je od RFZO na osnovu programskih aktivnosti raspisanog konkursa, a lokalna (opšta) bolnica daje ponudu ukupnih usluga koje može pružati uz pomoć svojih zaposlenih.
• Standardi i normativi rada se određuju za svaku kategoriju bolnica kako bi se odredio ukupan broj kreveta, prosečna dužina boravka, stopa popunjenosti postelja i obrta postelja. 
• Za pokretanje postupka ugovaranja potrebno je primeniti nekoliko pristupa, uključujući akreditaciju zdravstvenih ustanova. 
• Uz naknadu od ugovora sa RFZO-om bolnici pripada i participacija  sa dodatnom mogućnošću ostvarivanja prihoda na tržištu.
• Značajan deo bonusa za ostvarivanje ciljeva i prihodi od tržišta se isplaćuju zaposlenima u bolnici.
• Direktor bolnice određuje limite potrošnje i zadaje prihodovne ciljeve.
• U delu ugovora koji je specifičan za svaku ustanovu, prikazani su standardi kvaliteta i dostupnosti po pokazateljima kategorije ustanove, ciljevi na koje se ustanova obavezala prilikom potpisivanja ugovora i aktivnosti koje će ustanova sprovesti radi postizanja postavljenih ciljeva kao što su na primer ishodi lečenja, liste čekanja, zadovoljstvo osiguranika i dr.
• Eventualno prioritetne investicije mogu se finansirati iz donacija i budžeta RS i EU fondova.
• Što se tiče ugovora između bolnica i RFZO-a, posebno se ugovaraju specijalističke konsultativne usluge i programi, a posebno stacionarno lečenje (kroz dijagnostički srodne grupe (DSG) ). Oba ugovora se finansiraju iz globalnog budžeta.  
• Nakon definicija i procena postojećih kapaciteta, potrebno je sprovesti standardizovani plan investicija, ali samo u osnovne delatnosti koje bolnica pokriva.
• Intervenisati prioritetno na objektima koji su u mogućnosti da se razviju za zadovoljavanje zdravstvenih potreba za zdravstvenom zaštitom prema Planu optimizacije.
• Hitno uskladiti celokupni inventar ključne medicinske opreme u skladu sa „zlatnim pravilom“ i sa zdravstvenim potrebama, tako da bude dostupna u dovoljnoj količini za stanovništvo i da najmanje 60% opreme nije starije od 5 godina.
• Za ulaganje u bolnice je potrebno uključivanje profesionalnih stručnjaka u modifikaciju postojećih nacionalnih standarda i omogućavanje primene EU normativa.
• Usvajanje detaljne liste standarda na nacionalnom nivou za nove bolničke zgrade i propisa za obnovu i adaptaciju u skladu sa tehnološkim zahtevima.
• Uvesti budžetiranje prema intervenciji i obrnuto planiranje u skladu sa budžetskim sredstvima. 

Konsultativne usluge specijalista i užih specijalista

• Specijalističke konsultativne usluge su osiguranicima dostupne na svim nivoima zdravstvene zaštite, pa ih je potrebno sagledati kao jednu pojmovnu celinu. S obzirom da prema ovom planu specijalisti pojedinih specijalizacija mogu biti zaposleni samo u ustanovama stacionarne zdravstvene zaštite, RFZO treba da odgovarajuće specijalističko konsultativne usluge ugovara sa bolnicama zasebno od stacionarnog lečenja, kao deo programskih aktivnosti za ambulantu.
• Planiranje specijalističkih kadrova na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou treba da bude vezano za broj stanovnika i epidemiološku situaciju, uključujući i stacionarnu zdravstvenu zaštitu u kojoj se broj specijalista do sada vezivao za broj postelja.
• Specijalisti zaposleni u domovima zdravlja menjaju mesto zaposlenja u najbližu opštu bolnicu što važi za sve domove zdravlja.
• Subspecijalisti iz lokalnih (opštih) bolnica prelaze u okružne i regionalne bolnice.
• RFZO posebno finansira program terenskog rada specijalista i užih specijalista (naknada putnih troškova i dnevnica). Specijalisti koji terenski pokrivaju domove zdravlja odnosno uži specijalisti koji terenski pokrivaju lokalne (opšte) bolnice imaju ravnopravan tretman kao svi specijalisti i uži specijalisti i uključeni su u program dežurstva i pripravnosti.