Organizacija kućnog lečenja u domu zdravlja
Kućna poseta lekara i medicinske sestre mogu pružiti jedinstvenu perspektivu života pacijenta koja nije dostupna tokom posete ordinaciji ili bolnici. Ovaj vid pružanja zdravstvene zaštite može podstaći odnos lekara i pacijenta i poboljšati lekarsko razumevanje pacijentovog okruženja i stepen socijalne podrške.
Kućno lečenje u domu zdravlja treba organizovati za starije, hronično bolesne i teško pokretne pacijente, nepokretne te palijativne pacijente uz unificirane protokole i procedure lečenja, za sve zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite, koje se sprovode sa pomenutom populacijom pacijenata.
Iz tog razloga je Konsultant predložio osnivanje centra za koordinaciju službi za palijativnu negu u Republici Srbiji na primarnom nivou zdravstvene zaštite u okviru Zavodu za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, Beograd. Takođe je predloženo da u jedinicama lokalne samouprave koje imaju preko 25.000 stanovnika postoji mogućnost osnivanja mobilnih palijativnih timova (jedan na 100.000 stanovnika), zatim mogućnost osnivanja volonterskih palijativnih timova (jedan na 40.000 stanovnika) te mogućnost organizovanja dnevnog centra za palijativnu negu (jedan koji pokriva 150.000 stanovnika).
Predloženo je da kućno lečenje sprovodi izabrani lekar za svoje opredeljene pacijente koji, sa ili bez medicinske sestre, odlazi u kućne posete prema potrebi, u obimu ne većem od 20% svog radnog vremena, što je globalno rešenje, koje je primenjeno u većini drugih zemalja sveta, a posebno u Evropi i regionu, odnosno što je opšte prihvaćeni oblik kućnog lečenja. Jedino izabrani doktor poznaje dovoljno svog pacijenta da bi mogao proceniti stvarnu potrebu za kućnom posetom, da bi mogao samu posetu obaviti najefikasnije i brže, pa se ovim potezom optimizuje ovaj segment pružanja zdravstvene zaštite. Uz to treba napraviti jasne smernice i kriterijume za odlazak lekara u kućnu posetu.
Posebno je važno uključivanje medicinske sestre odnosno zdravstvenog tehničara i čitave patronažne službe u rad izabranih lekara na terenu, kao priznavanje VSS medicinskim sestrama koje bi onda i oficijalno preuzele deo posla lekara, posebno u pogledu preventive. Konsultant je takođe predložio unapređenje edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, kao i svih ostalih učesnika u palijativnom zbrinjavanju prioritetno u službi kućnog lečenja i nege.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut“, na teritoriji čitave Republike Srbije svega 211 lekara radi isključivo u službi kućnog lečenja, te je stoga jasno da zdravstvene potrebe ovih pacijenata već danas pružaju pre svega izabrani lekari opšte prakse. Imajući u vidu neravnomernu distribuciju pacijenata po izabranim lekarima, čak i u okviru iste zdravstvene ustanove, te preopterećenost brojem opredeljenih pacijenata pojedinih izabranih lekara, Konsultant je predložio izmenu Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene nege u vidu definisanja minimalnog, optimalnog i maksimalnog broja opredeljenih pacijenata po lekaru, čime bi se radno opterećenje ujednačilo. Isto tako Konsultant predlaže dalje unapređenje modela plaćanja u pogledu plaćanja po učinku koje bi upotpunilo proces optimizacije.
Više detalja o predlozima u pogledu rada domova zdravlja možete pogledati u okviru poglavlja 5.2.1.1. predloga Masterplana - Nacrt Strategije optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite Republike Srbije i smernice za izradu Plana razvoja zdravstvene zaštite do 2035. godine koji je dostupan na optimizacijazdravstva.rs
