Организација кућног лечења у дому здравља
Кућна посета лекара и медицинске сестре могу пружити јединствену перспективу живота пацијента која није доступна током посете ординацији или болници. Овај вид пружања здравствене заштите може подстаћи однос лекара и пацијента и побољшати лекарско разумевање пацијентовог окружења и степен социјалне подршке.
Кућно лечење у дому здравља треба организовати за старије, хронично болесне и тешко покретне пацијенте, непокретне те палијативне пацијенте уз унифициране протоколе и процедуре лечења, за све здравствене установе примарне здравствене заштите, које се спроводе са поменутом популацијом пацијената.
Из тог разлога је Консултант предложио оснивање центра за координацију служби за палијативну негу у Републици Србији на примарном нивоу здравствене заштите у оквиру Заводу за геронтологију и палијативно збрињавање, Београд. Такође је предложено да у јединицама локалне самоуправе које имају преко 25.000 становника постоји могућност оснивања мобилних палијативних тимова (један на 100.000 становника), затим могућност оснивања волонтерских палијативних тимова (један на 40.000 становника) те могућност организовања дневног центра за палијативну негу (један који покрива 150.000 становника).
Предложено је да кућно лечење спроводи изабрани лекар за своје опредељене пацијенте који, са или без медицинске сестре, одлази у кућне посете према потреби, у обиму не већем од 20% свог радног времена, што је глобално решење, које је примењено у већини других земаља света, а посебно у Европи и региону, односно што је опште прихваћени облик кућног лечења. Једино изабрани доктор познаје довољно свог пацијента да би могао проценити стварну потребу за кућном посетом, да би могао саму посету обавити најефикасније и брже, па се овим потезом оптимизује овај сегмент пружања здравствене заштите. Уз то треба направити јасне смернице и критеријуме за одлазак лекара у кућну посету.
Посебно је важно укључивање медицинске сестре односно здравственог техничара и читаве патронажне службе у рад изабраних лекара на терену, као признавање ВСС медицинским сестрама које би онда и официјално преузеле део посла лекара, посебно у погледу превентиве. Консултант је такође предложио унапређење едукације здравствених радника и здравствених сарадника, као и свих осталих учесника у палијативном збрињавању приоритетно у служби кућног лечења и неге.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић – Батут“, на територији читаве Републике Србије свега 211 лекара ради искључиво у служби кућног лечења, те је стога јасно да здравствене потребе ових пацијената већ данас пружају пре свега изабрани лекари опште праксе. Имајући у виду неравномерну дистрибуцију пацијената по изабраним лекарима, чак и у оквиру исте здравствене установе, те преоптерећеност бројем опредељених пацијената појединих изабраних лекара, Консултант је предложио измену Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене неге у виду дефинисања минималног, оптималног и максималног броја опредељених пацијената по лекару, чиме би се радно оптерећење уједначило. Исто тако Консултант предлаже даље унапређење модела плаћања у погледу плаћања по учинку које би употпунило процес оптимизације.
Више детаља о предлозима у погледу рада домова здравља можете погледати у оквиру поглавља 5.2.1.1. предлога Мастерплана - Нацрт Стратегије оптимизације мреже установа здравствене заштите Републике Србије и смернице за израду Плана развоја здравствене заштите до 2035. године који је доступан на optimizacijazdravstva.rs
