Примарна здравствена заштита

Примарна здравствена заштита обухвата следеће:

Дом здравља
Поливалентна патронажа
Кућно лечење
Дијагностика
Дентална медицина
Стационарно лечење
Заводи (ЗЗ радника, ЗЗ студената, дентална медицина, геријатрија и палијатива, кожне и плућне болести)

Тим примарне здравствене заштите у склопу Дома здравља као носилац примарне здравствене заштите

Основна организациона јединица примарне здравствене заштите у оквиру домова здравља (који су и даље темељ здравствене заштите на примарном нивоу) постаје „тим“. Носилац тима може бити лекар опште праксе, специјалиста опште медицине, педијатар, гинеколог и стоматолог, а члан сваког тима је и медицинска сестра/техничар. Рад сваког тима се прати како по питању квалитета тако и по питању трошкова кроз успостављање трошковних центара на нивоу тима.
Уз здравствену заштиту жена, деце и одраслих особа као и здравствену заштиту из области поливалентне патронаже и кућног лечења са палијативним збрињавањем и здравствене неге, акценат примарне здравствене заштите ставља се на јачање основних функција превентивне здравствене заштите за све категорије становника.
На нивоу државе треба убрзати процес који би омогућио да дугорочно преко 80% лекара који раде у служби за здравствену заштиту одраслих има специјализацију из опште медицине.
Средњорочно се планира да се тим доктора медицине са специјализацијом из опште медицине прошири за две медицинске сестре.
Дом здравља или здравствени центар могу своје лекаре ПЗЗ унутар (а уколико постоји потреба и између установа) повезати да организацијски делују као групна пракса.
Сређени и проширени спектар услуга, већи број покривених осигураника сразмерно њиховој старости и географској распоређености, доношење измена легислативе како би се формално дефинисале компетенције односно јачала аутономија и улоге медицинске сестре.

Консултативне услуге специјалиста и ужих специјалиста

Специјалистичке консултативне услуге су осигураницима доступне на свим нивоима здравствене заштите у циљу уједначеног приступа свих грађана Србије здравственој заштити.

Дом здравља

У организационом смислу делује као центар здравствене заштите заједнице.
Дом здравља мора првенствено да подржи превенцију и лечење хроничних незаразних болести, здравље деце и жена, палијативну негу и патронажу.
Ако је дом здравља према Плану мреже део здравственог центра, функционише као посебна целина, а РФЗО засебно уговара пружање услуга.
Треба имати јаку информатичку подршку и повезаност са ИЗИС-ом, телерадиологијом, телемедицином и др.
Дом здравља може имати огранке, здравствене станице и амбуланте које морају испуњавати услове из Правилника о ближим условима по питању простора и опреме.
Стационарни капацитети се укидају, а за постојеће стационарне капацитете врши се пренамена, у највећој мери, за потребе лечења у дневној болници.
Домови здравља у Београду настављају да раде по општинама, али оријентисани регионално према 4 КБЦ-а.
Такође се, дугорочно планира хоризонтална институционална интеграција на подручју где домови здравља нису саставни део здравствених центара на начин да постоји један дом здравља у округу који ће објединити све домове здравља тог округа.
Здравствени центри и даље испуњавају засебно прописане извештаје за ИЗЈЗ за ДЗ и ОБ одвојено.
С обзиром да се географска подела специјалиста врши по данима у зависности од демографије, сви огранци домова здравља ће имати доступне специјалисте.
Уз накнаду од уговора са РФЗО-ом домовима здравља припада и партиципација (директно плаћање од стране осигураника, у сврху обесхрабривања прекомерног коришћења услуга).
Дугорочно РФЗО уговара и плаћа накнаде према исходима лечења, а домови здравља нуде програме и услуге у пакетима кроз моделе функционалне интеграције са другим здравственим установама.
Висок ниво сарадње између свих нивоа здравствене заштите.

Поливалентна патронажа

Променом модалитета лечења (више лечења у дневним болницама, више поступака дневне хирургије), јачањем улоге изабраног лекара, променом концепта кућног лечења осигураника (кућно лечење спроводе изабрани лекари опште медицине у координацији са патронажом), старењем становништва, интензивирањем палијативне и геријатријске делатности, повећањем броја хроничних пацијената, све већег значаја ризичних фактора понашања за развој болести изискује јачање делатности поливалентне патронажне службе у свим домовима здравља на целој територији Републике Србије.

Кућно лечење

Кућно лечење спроводио би изабрани лекар за своје опредељене пацијенте.
Лекари тренутно задужени само за кућно лечење пребацују се у службу хитне медицинске помоћи.
Уводе се опште смернице за кућне посете (на пример, палијативни пацијент, непокретни пацијент, постоперативни пацијент су у категорији пацијената који имају право на кућно лечење).
Уз изабраног лекара кућно лечење спроводе медицинске сестре за кућну негу.
Уводи се физикална терапија и рехабилитација у кући коју спроводи физиотерапеут запослен у дому здравља.

Дијагностика

Кроз мултифункционалну амбуланту на примарном нивоу здравствене заштите омогућава се шира дијагностика.

Дентална медицина

Стоматолошка здравствена заштита односно дентална медицина је једна од основних делатности домова здравља и такође се организује кроз тимове. Све старосне групе покривене су услугама денталне медицине.
Специјалисти из завода/института денталне медицине у договору са домовима здравља редовно долазе да обављају делатност у просторије домова здравља, а број дана је одређен демографијом.
На нивоу округа се при дому здравља организује основна лабораторија денталне технике и основна дентална рендген дијагностика.
Дом здравља осигурава одржавање и занављање опреме потребне за рад амбуланти денталне медицине.
Доктор денталне медицине, дентални асистент односно стоматолошка сестра као и зубни и РТГ техничар су стално запослени у дому здравља, а специјалисти денталне медицине су запослени у заводима или клиникама за денталну медицину и долазе да раде у дом здравља по потреби.

Стационарно лечење

У домовима здравља укида се стационарно лечење због малог волумена и сигурности пацијената (првенствено породилишта).
У брдско планинским крајевима, стационарно лечење оставља се у домовима здравља у складу са посебним стандардима.
Постојећи инфраструктурни капацитети пренамењују се за дневно лечење или за потребе геријатријског збрињавања.

Заводи

Заводи за здравствену заштиту студената - институционално се спајају са домовима здравља и постају огранак дома здравља у којима се обавља здравствена заштита студената.
Завод за здравствену заштиту радника - и ови заводи се институционално спајају са домовима здравља и постају огранак дома здравља у којима се обавља здравствена заштита радника. Дом здравља у оквиру којег се налази завод, као огранак уговара услуге медицине рада са РФЗО-ом, а претежно остварује приход од пружања услуга те делатности на тржишту.
Завод за денталну медицину - с обзиром да ови заводи не постоје на територији целе РС, а складу са концептом оптимизације предлаже се институционално спајање јединог таквог завода у Крагујевцу са Домом здравља Крагујевац.
Завод за геријатрију и палијативно збрињавање - постојећи Завод за геријатрију и палијативно збрињавање у Београду преузима улогу центра који организује и координира геријатријско и палијативно збрињавање у РС на примарном нивоу здравствене заштите.
Завод за кожне и венеричне болести - институционално се спаја са здравственом установом на секундарном нивоу КБЦ Звездара.
Заводи за плућне болести и туберкулозу - институционално се спајају са здравственим установама на секундарном нивоу.