ПЛАН ОПТИМИЗАЦИЈЕ
Преузимање докумената
Нацрт плана оптимизације мреже установа здравствене заштите
Нацрт Стратегије оптимизације мреже установа здравствене заштите и смернице за израду Плана развоја здравствене заштите до 2035. године
Јавна презентација - План оптимизације мреже установа здравствене заштите, 10.фебруар
План оптимизације мреже установа здравствене заштите
План оптимизације мреже установа здравствене заштите (Мастерплан здравства) доноси системске промене у функционисању здравственог система Србије. Ефикасност, доступност и квалитет услуга, финансијска стабилност и приближавање пацијентима кључне су речи које описују Мастерплан, а основни постулат израде и спровођења плана је обезбеђивање боље, више уједначене и правовремене здравствене заштите за грађане Србије, у оквиру постојећег буџета за здравство.
Мастерплан мења приступ функционисању здравственог система јер се планирање у овом сектору више неће радити према капацитетима установа већ према броју становника, њиховим здравственим потребама и адекватности установа да пруже квалитетну здравствену заштиту.
Промене које предвиђа овај стратешки документ биће реализоване у наредних 15 година и то у три фазе: краткорочно (1-3 године), средњорочно (4-7 година) и дугорочно (8-15 година) што ће пацијентима омогућити благовремено прилагођавање новинама и несметано функционисање здравственог система.
Нова регионална организација и категоризација
Нацртом Мастерплана предвиђено је да здравствени систем буде подељен на шест региона (Регион Војводине, Београдски регион, Регион Западне Србије, Регион Шумадије и централне Србије, Регион Источне Србије и Регион Јужне Србије). Средиште сваког региона је једна централна болница, са најбољом опремом и кадровима, која пружа најсложеније здравствене услуге на нивоу региона, а сваки регион ће имати и своје регионалне апотекарске установе, службу за хитну помоћ и друге установе од значаја за пружање ефикасне и квалитетне здравствене заштите.
Основа здравственог система је примарни ниво здравствене заштите (домови здравља) док ће болнице секундарног и терцијарног нивоа бити подељене у четири категорије, са јасним разграничењем услуга које пружају:
1. категорија: локална (општа) болница биће у потпуности функционална за четири гране медицине (интерна медицина, гинекологија-акушерство, педијатрија и хирургија), са пратећим службама (анестезиологија, радиологија и др.)
2. категорија: окружна (општа) болница покриваће све делатности болница 1. категорије и још 15 додатних услуга (урологија, неурологија, инфектологија…)
3. категорија: регионална болница са свим услугама 2. категорије болница и најмање 70% услуга терцијарног нивоа заштите
4. категорија: централна републичка болница – Универзитетски клинички центар Србије биће установа највише категорије у Србији и њене услуге биће усмерене на високу медицину и пружање најкомплекснијих здравствених услуга, са најбољим стручњацима и опремом. У овој категорији наћи ће се и Универзитетски клинички центар Војводине као централна покрајинска болница и Војно-медицинска академија.
Мастерплан предвиђа и два модела спајања здравствених установа – кроз функционалну и институционалну интеграцију. Функционална интеграција омогућиће да две сродне установе на основу уговора/споразума о сарадњи размењују лекаре, услуге, опрему, простор или организују заједничке службе у циљу унапређења квалитета здравствене заштите (нпр. Универзитетска дечија клиника „Тиршова“ и Институт за мајку и дете „Др Вукан Чупић“).
Код институционалне интеграције доћи ће до припајања или спајања две или више установа у једно правно лице (нпр. формирање здравствених центара који у свом саставу имају општу болницу и дом здравља, спајање више здравствених установа у једну здравствену установу, или припајање здравственој установи вишег нивоа здравствене заштите). Институционална интеграција неће значити гашење установа нити ће подразумевати отпуштање запослених већ има за циљ унапређење административног управљања – ефикасније планирање набавке опреме, боље управљање кадровима, лакше организовање дежурстава и свега што је важно за обезбеђивање финансијске стабилности и квалитета рада.
Предвиђено је да до 2035. број здравствених установа као индивидуалних правних лица у мрежи на овај начин буде смањен са садашњих 313 на 117.
Приближавање пацијентима
Један од кључних циљева Мастерплана јесте да пацијенти добију што уједначенију услугу, било да живе у граду или руралним и брдско-планинским крајевима, да се обезбеди већа доступност специјалистичких прегледа, као и да здравствена заштита буде пружена у што краћем времену (80% здравствених услуга биће доступно унутар „златног сата“ односно 60 минута од места становања).
Подела здравственог система на шест целина подразумева да ће пацијенти највећи део услуга добити у свом региону што смањује потребу да за сталним путовањем у универзитетске центре Београд, Нови Сад, Ниш или Крагујевц.
Циљ је и да највећи део прегледа, посебно специјалистичких, пацијенти добију у свом дому здравља. Сваки дом здравља имаће тим специјалиста опште медицине, педијатрије, гинекологије и стоматологије док ће у другим областима прегледе обављати специјалисти из општих болница који ће део радног времена проводити у дому здравља. То је посебно важно за грађане усмерене на домове здравља у руралним крајевима где су поједини специјалисти били дефицитарни. За њих ће ова промена значити већу доступност лекара, а за све грађане мању потребу да путују до болница како би добили специјалистички преглед, као и смањење броја дуплих прегледа и лабораторијских анализа.
Уз то, за старију популацију важна промена биће предлог да изабрани лекари проводе до 20% радног времена на терену односно у кућним посетама. Уз јачање патронажних служби ова новина предвиђа још један важан корак у приближавању здравственог система пацијенту.
Кључна новина за грађане јесте и реформа система упућивања пацијената и заказивања прегледа. Јасно дефинисање којој болници гравитирају пацијенти из одређеног дома здравља убрзаће долазак до прегледа и смањити оптерећеност појединих болница. „Пут пацијента“ кроз здравствени систем биће поједностављен тако да ће се смањити њихово враћање лекару опште праксе ради поновног прегледа. Заједно са дефинисањем опсега услуга које пружају различите категорије болница ове промене водиће редуковању листи чекања.
Унапређено управљање кадровима
Важан сегмент Мастерплана из перспективе запослених у здравственом систему је нови начин управљања кадровима. При ресорном министарству биће формиран Центар који ће објединити све послове око кадрова у један систем, а који су сада подељени између Министарства, ИЗЈЗ „Милан Јовановић Батут“ и РФЗО.
Кроз аутоматизовано прикупљање података и планирање, Центар ће омогућити брже доношење кадровског плана, планирање и управљање стручним усавршавањем здравствених радника и сарадника, приправничким стажом и стручним испитом, ефикасније утврђивање стварног стања и потреба за запошљавање нових кадрова, повезивање са Националном службом за запошљавање у циљу налажења најбољих кандидата, дефинисање приоритета и критеријума за пријем нових кадрова.
Врло важан сегмент рада Центра било би утврђивање правила понашања, а посебно разрађивање система награђивања квалитетних и дестимулисања лошег понашања у установама.
Центар би имао три сектора са јасном поделом задатака – сектор за план, аналитику и организацију, сектор за информатику и статистику и развојно-едукативни сектор.
Посао планирања кадровске политике значајно ће олакшати чињеница да је у оквиру израде Мастерплана припремљен средњорочни кадровски план за све здравствене установе.
Један од задатака центра биће и увођење система вредновања рада запослених у здравству и адекватног награђивања, а нова организација здравственог система обезбедиће и њихово професионално усавршавање.
Прелазак дела специјалиста из домова здравља у опште болнице омогућиће да део радног времена проводе у дому здравља на пружању услуга, а део радног времена у болници усавршавајући знања и вештине.
Такође, прецизније дефинисање „пута пацијента“ од дома здравља ка болници, растеретиће поједине установе које су сада под великим притиском и омогућити равномерно оптерећење лекара и медицинских сестара.
Хитна помоћ, апотеке, перинатологија, геријатрија и палијатива
Унапређени модел организације предвиђен је за установе и услуге од посебног значаја за грађане као што су хитна помоћ, апотеке, брига о новорођенчади, геријатрија и палијативна нега.
Хитна помоћ – сваки од шест региона (и Нови Пазар због својих демографских и географских карактеристика) имаће свој завод за ургентну медицину са регионалним диспечерским центром уместо мноштва општинских што ће омогућити лакше праћење доступности возила хитне помоћи и њихово боље усмеравање ка пацијентима. На подручју Србије биће имплементиран европски СОС број 112 за позивање хитне помоћи. Дежурну службу хитне помоћи 24/7 требало би да формирају сви домови здравља у местима са више од 25.000 становника, као и девет уз аутопутеве (државне путеве IA категорије) у местима са мање од 25.000 становника. Уз домове здравља, службу хитне помоћи и хитни пријем организоваће и болнице, а промена у том делу посебно ће бити видљива у Београду. Ургентни центар Универзитетског клиничког центра Србије биће функционално повезан са службама за пријем и збрињавање хитних стања у сва четири клиничко-болничка центра главног града, који ће радити 24/7 тј. нон-стоп свим данима. Пацијенти којима је потребно ургентно збрињавање биће упућивани у одређени КБЦ према дому здравља којем припадају. Биће дефинисани и протоколи која се стања обавезно збрињавају у Ургентном центру УКЦ Србија, а крајњи циљ је да се на територији Београда формира пет болничких ургентних центара (4 КБЦ и УКЦ Србије) који су у потпуности опремљени да могу равноправно да збрињавају сва ургентна стања. Такође, Мастерплан предвиђа да у Београду и Нишу буде организована хеликоптерска служба хитне помоћи која би покривала целу територију земље за ургентне случајеве.
Апотекарске установе – оснивачка права над државним апотекама преузеће републички и покрајински ниво власти, а у циљу унапређења њиховог рада биће креиран план финансијске консолидације и изједначени услови рада за приватне и државне апотеке, посебно географски и демографски критеријуми за отварање апотека што је посебно важно за грађане у руралним крајевима. Такође, предвиђено је унапређење система централизованих јавних набавки лекова. Кроз институционалну интеграцију планирано је повезивање јавних апотекарских установа на нивоу сваког од шест региона.
Перинатологија – у циљу унапређења сигурности породиља и беба, „Мастерплан“ предвиђа да се убудуће сви порођаји обављају искључиво у болницама, где ће добити најквалитетнију услугу. То се посебно односи на високо ризичне трудноће где је циљ да се унапређењем транспорта које би обављале и установе највишег, терцијарног нивоа здравствене заштите обезбеди да се најмање 80% ризичне новорођене деце роди у породилиштима. Једна од препорука је и да се број порођаја царским резом средњорочно не буде већи од 25%, а дугорочно не већи од 20%. Функционалном интеграцијом гинеколошко-акушерских и педијатријских клиника биће формирано и пет перинаталних центара (два у Београду и по један у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу), као установе највишег ранга, у којима ће бити збринуте ризичне трудноће и лечена новорођенчад са посебним здравственим проблемима. Планирано је и умрежавање свих породилишта, института и клиника у јединствени информациони систем са могућностима да се у реалном времену сваком болесном новорођенчету омогући правовремена дијагностика и терапија, уз консултације лекара путем видео конференцијских позива. Мастерплан сугерише и разматрање могућности проширења капацитета породилишта у Београду.
Геријатрија и палијативна нега – Посебан фокус Мастерплан је ставио и на најстарију популацију и пацијенте у терминалним фазама болести, следећи смернице и стандарде Европске уније за ове рањиве групе. Уз бригу коју ће добити у домовима здравља, предвиђено је и да у сваком од региона постоји водећа геријатријска установа за организацију и координацију збрињавања. Број кревета за палијативне пацијенте биће готово удвостручен, са 300 на 560. У циљу њиховог достојанственог збрињавања предвиђено је и да буду смештени што је могуће ближе породици (на највише сат времена путовања).
Улагање у опрему и инфраструктуру
Посебан део Мастерплана посвећен је унапређењу материјалних ресурса здравственог система. Успешно доношење плана оптимизације, отвара могућност Србији да искористи средства Светске банке за набавку најсавременије и најнеопходније опреме – магнетних резонанци, ЦТ скенера и ултразвучних апарата – што ће посебно оснажити борбу против онколошких болести. Циљ Мастерплана је да се до 2035. године раним откривањем канцера сачува, како је процењено 105.000 живота.
Мастерплан сугерише план улагања у медицинску опрему и њено позиционирање по установама. Креиран је попис потреба према низу критеријума као што су утицај на становништво, утицај на смртност, стандарди које прописује Светска здравствена организација, али и према захтевима лекара. Предвиђено је да се постигне „Златни стандард“ да најмање 60% опреме не буде старије од пет година.
Слична активност планирана је и у домену улагања у инфраструктуру где су такође идентификоване потребе становништва и установа. Скенирано је стање свих објеката након чега су установе подељене у пет категорија према хитности улагања у обнову. На темељу Мастерплана биће направљена листа потребних инвестиција у наредних 15 година што ће омогућити ефикасније планирање и извођење радова.
Мастерплан даје и детаљан попис обавезних просторија које би требало да има свака установа и према нивоу здравствене заштите и према врсти (дом здравља, апотека, хитна помоћ…), као и препоручене површине тих просторија.
