Категоризација здравствених установа

Консултанти су предложили да универзитетски клинички центри, клиничко-болнички центри, клинике, институти, опште болнице, као и специјалне болнице чији је оснивач Република Србија и Аутономна Покрајина прођу процес категоризације. Категорије здравствених установа одређују се у односу на: здравствене делатности и здравствених услуга; ниво стручне оспособљености здравствених радника, ниво софистицираности здравствених услуге које пружају; опсег пружања здравствених услуга; постељне капацитете; подручје пружања здравствене услуге становништву.

Нивои здравствене услуге су следећи: 1) општи ниво; 2 ) специјализовани ниво; 3 ) високо специјализовани ниво; 4 ) поликлинички ниво/дневна болница. У одређеној категорији здравствене установе пружа се одређени ниво здравствене услуге у свакој појединачној делатности.

Све здравствене установе на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите разврставају се у категорије у складу са врстама и начином пружања здравствених услуга које пружају, а имајући у виду осигурање минималних стандарда стручног развоја, рационално административно управљање, рационално управљање простором, опремом и радницима, у циљу обезбеђења здравствене заштите у складу са законом и равномерног развоја на свим подручјима Републике Србије.

Категорије здравствених установа које обављају здравствену делатност на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите са акутним болничко-стационарним лечењем су следеће:

1 . категорија - Локална (општа) болница, која обавља делатност секундарне здравствене заштите; 
2 . категорија - Окружна (општа) болница, која обавља делатност секундарне здравствене заштите; 
3 . категорија - Регионална болница, која обавља делатност терцијарне здравствене заштите;
4 . категорија - Републичка болница, која обавља делатност терцијарне здравствене заштите;
4 а . категорија - Покрајинска болница, која обавља делатност терцијарне здравствене заштите

Ако се на територији регионалне, односно републичке и покрајинске болнице, не налази општа болница (локална или окружна), тада здравствена установа 3. категорије обавља здравствену делатност секундарне здравствене заштите за становништво тог подручја. Показатељи квалитета пружених здравствених услуга за ниво Републике Србије, у односу на коју се мери остварени резултат рада здравствене установе у посматраном периоду, утврђује се у односу на конкретну категорију здравствених установа.

Зато је Консултант предложио број постеља, очекивану просечну заузетост постеља, очекивану просечну дужину лечења, очекивани просечан обрт постеља те очекивани просечан ДСГ коефицијент који у значајном броју случајева данас много болница не достижу, што резултира дугим листама чекања, незадовољавајућим исходима лечења и нагомиланим губицима. Из тога разлога је предложено да се циљане вредности достижу кроз два временска раздобља до 2035. године. Министарство ће детаљно пратити којом динамиком појединачне болнице достижу циљане вредности, а оне болнице које не постижу резултате ће бити категоризоване на онај ниво на којем могу постићи успех, што значи да нема листа чекања, да има добре исходе лечења и да послује у заданим финансијским оквирима без губитака.

Детаљни преглед карактеристика болница сваке од предложених категорија можете погледати у оквиру - оквиру поглавља 5.6 предлога Мастерплана - Нацрт Стратегије оптимизације мреже установа здравствене заштите Републике Србије и смернице за израду Плана развоја здравствене заштите до 2035. године који је доступан на optimizacijazdravstva.rs 

Оно што Консултант посебно наглашава када се ради о предлогу конкретних здравствених установа из Плана мреже и њиховог сврставања у категоризације је да су се посебно анализирали параметри који говоре о попуњености капацитета, искоришћености постојећих ресурса те степену компликованости случајева које здравствена установа доминантно збрињава. 

Предложена шема категоризације болница заснована је на актуелним подацима и није статична. Околности на основу којих је тренутно предложено да се нека болница категоризује ће се мењати током времена, променама и модернизацијом медицинских доктрина и здравствених технологија, даљим развојем здравственог особља, миграцијом и старењем становништва, економским токовима земље, политичком приоритетизацијом здравства у друштву, те под утицајем многих других фактора. Консултант је за дугорочни период предложио спајање здравствених установа на подручју округа и формирање окружних здравствених центара, међутим у појединим случајевима где су здравствене установе на врло малој раздаљини, као што је то у случају болница у Јагодини, Параћину и Ћуприји, може се размотрити њихово спајање у краткорочко-средњерочном периоду уместо у дугорочном и тиме осигурати да све болнице у саставу новог здравственог центра буду у истој категорији већ од почетка имплементације оптимизације.

Предложено је да Министарство здравља континуирано прати здравствене потребе становништва те у складу са економским могућностима болница мења категоризацију, а применом дискреционог права може појединим болницама дати вишу категорију уколико специфичности на терену то оправдавају