Primarna zdravstvena zaštita

Primarna zdravstvena zaštita obuhvata sledeće:

• Dom zdravlja
• Polivalentna patronaža 
• Kućno lečenje
• Dijagnostika
• Dentalna medicina
• Stacionarno lečenje
• Zavodi (ZZ radnika, ZZ studenata, dentalna medicina, gerijatrija i palijativa, kožne i plućne bolesti)

Tim primarne zdravstvene zaštite u sklopu Doma zdravlja kao nosilac primarne zdravstvene zaštite

• Osnovna organizaciona jedinica primarne zdravstvene zaštite u okviru domova zdravlja (koji su i dalje temelj zdravstvene zaštite na primarnom nivou) postaje „tim“. Nosilac tima može biti lekar opšte prakse, specijalista opšte medicine, pedijatar, ginekolog i stomatolog, a član svakog tima je i medicinska sestra/tehničar. Rad svakog tima se prati kako po pitanju kvaliteta tako i po pitanju troškova kroz uspostavljanje troškovnih centara na nivou tima.
• Uz zdravstvenu zaštitu žena, dece i odraslih osoba kao i zdravstvenu zaštitu iz oblasti polivalentne patronaže i kućnog lečenja sa palijativnim zbrinjavanjem i zdravstvene nege, akcenat primarne zdravstvene zaštite stavlja se na jačanje osnovnih funkcija preventivne zdravstvene zaštite za sve kategorije stanovnika.
• Na nivou države treba ubrzati proces koji bi omogućio da dugoročno preko 80% lekara koji rade u službi za zdravstvenu zaštitu odraslih ima specijalizaciju iz opšte medicine.
• Srednjoročno se planira da se tim doktora medicine sa specijalizacijom iz opšte medicine proširi za dve medicinske sestre.
• Dom zdravlja ili zdravstveni centar mogu svoje lekare PZZ unutar (a ukoliko postoji potreba i između ustanova) povezati da organizacijski deluju kao grupna praksa.
• Sređeni i prošireni spektar usluga, veći broj pokrivenih osiguranika srazmerno njihovoj starosti i  geografskoj raspoređenosti, donošenje izmena legislative kako bi se formalno definisale kompetencije odnosno jačala autonomija i uloge medicinske sestre.

Konsultativne usluge specijalista i užih specijalista

• Specijalističke konsultativne usluge su osiguranicima dostupne na svim nivoima zdravstvene zaštite u cilju ujednačenog pristupa svih građana Srbije zdravstvenoj zaštiti. 

Dom zdravlja

• U organizacionom smislu deluje kao centar zdravstvene zaštite zajednice.
• Dom zdravlja mora prvenstveno da podrži prevenciju i lečenje hroničnih nezaraznih bolesti, zdravlje dece i žena, palijativnu negu i patronažu.
• Ako je dom zdravlja prema Planu mreže deo zdravstvenog centra, funkcioniše kao posebna celina, a RFZO zasebno ugovara pružanje usluga.
• Treba imati jaku informatičku podršku i povezanost sa IZIS-om, teleradiologijom, telemedicinom i dr.
• Dom zdravlja može imati ogranke, zdravstvene stanice i ambulante koje moraju ispunjavati uslove iz Pravilnika o bližim uslovima po pitanju prostora i opreme.
• Stacionarni kapaciteti se ukidaju, a za postojeće stacionarne kapacitete vrši se prenamena, u najvećoj meri,  za potrebe lečenja u dnevnoj bolnici.
• Domovi zdravlja u Beogradu nastavljaju da rade po opštinama, ali orijentisani regionalno prema 4 KBC-a.
• Takođe se, dugoročno planira horizontalna institucionalna integracija na području gde domovi zdravlja nisu sastavni deo zdravstvenih centara na način da postoji jedan dom zdravlja  u okrugu koji će objediniti sve domove zdravlja tog okruga.
• Zdravstveni centri i dalje ispunjavaju zasebno propisane izveštaje za IZJZ za DZ i OB odvojeno.
• S obzirom da se geografska podela specijalista vrši po danima u zavisnosti od demografije, svi ogranci domova zdravlja će imati dostupne specijaliste.
• Uz naknadu od ugovora sa RFZO-om domovima zdravlja pripada i participacija (direktno plaćanje od strane osiguranika, u svrhu obeshrabrivanja prekomernog korišćenja usluga).
• Dugoročno RFZO ugovara i plaća naknade prema ishodima lečenja, a domovi zdravlja nude programe i usluge u paketima kroz modele funkcionalne integracije sa drugim zdravstvenim ustanovama.
• Visok nivo saradnje između svih nivoa zdravstvene zaštite. 

Polivalentna patronaža

• Promenom modaliteta lečenja (više lečenja u dnevnim bolnicama, više postupaka dnevne hirurgije), jačanjem uloge izabranog lekara, promenom koncepta kućnog lečenja osiguranika (kućno lečenje sprovode izabrani lekari opšte medicine u koordinaciji sa patronažom), starenjem stanovništva, intenziviranjem palijativne i gerijatrijske delatnosti, povećanjem broja hroničnih pacijenata, sve većeg značaja rizičnih faktora ponašanja za razvoj bolesti iziskuje jačanje delatnosti polivalentne patronažne službe u svim domovima zdravlja na celoj teritoriji Republike Srbije. 

Kućno lečenje

• Kućno lečenje sprovodio bi izabrani lekar za svoje opredeljene pacijente.
• Lekari trenutno zaduženi samo za kućno lečenje prebacuju se u službu hitne medicinske pomoći.
• Uvode se opšte smernice za kućne posete (na primer, palijativni pacijent, nepokretni pacijent, postoperativni pacijent su u kategoriji pacijenata koji imaju pravo na kućno lečenje).
• Uz izabranog lekara kućno lečenje sprovode medicinske sestre za kućnu negu.
• Uvodi se fizikalna terapija i rehabilitacija u kući koju sprovodi fizioterapeut zaposlen u domu zdravlja.

Dijagnostika

• Kroz multifunkcionalnu ambulantu na primarnom nivou zdravstvene zaštite omogućava se šira dijagnostika.

Dentalna medicina 

• Stomatološka zdravstvena zaštita odnosno dentalna medicina je jedna od osnovnih delatnosti domova zdravlja i takođe se organizuje kroz timove. Sve starosne grupe pokrivene su uslugama dentalne medicine.
• Specijalisti iz zavoda/instituta dentalne medicine u dogovoru sa domovima zdravlja redovno dolaze da obavljaju delatnost u prostorije domova zdravlja, a broj dana je određen demografijom.
• Na nivou okruga se pri domu zdravlja organizuje osnovna laboratorija dentalne tehnike i osnovna dentalna rendgen dijagnostika.
• Dom zdravlja osigurava održavanje i zanavljanje opreme potrebne za rad ambulanti dentalne medicine.
• Doktor dentalne medicine, dentalni asistent odnosno stomatološka sestra kao i zubni i RTG tehničar su stalno zaposleni u domu zdravlja, a  specijalisti dentalne medicine su zaposleni u zavodima ili klinikama  za dentalnu medicinu i dolaze da rade u dom zdravlja po potrebi.   

Stacionarno lečenje

• U domovima zdravlja ukida se stacionarno lečenje zbog malog volumena i sigurnosti pacijenata (prvenstveno porodilišta).
• U brdsko planinskim krajevima, stacionarno lečenje ostavlja se u domovima zdravlja u skladu sa posebnim standardima.
• Postojeći infrastrukturni kapaciteti prenamenjuju se za dnevno lečenje ili za potrebe gerijatrijskog zbrinjavanja.

Zavodi

• Zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata - institucionalno se spajaju sa domovima zdravlja  i  postaju ogranak doma zdravlja u kojima se obavlja zdravstvena zaštita studenata.  
• Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika - i ovi zavodi se institucionalno spajaju sa domovima zdravlja  i  postaju ogranak doma zdravlja u kojima se obavlja zdravstvena zaštita radnika. Dom zdravlja u okviru kojeg se nalazi zavod, kao ogranak ugovara usluge medicine rada sa RFZO-om, a pretežno ostvaruje prihod od pružanja usluga te delatnosti na tržištu.
• Zavod za dentalnu medicinu - s obzirom da ovi zavodi ne postoje na teritoriji cele RS, a skladu sa konceptom optimizacije predlaže se institucionalno spajanje jedinog takvog zavoda u Kragujevcu sa Domom zdravlja Kragujevac.
• Zavod za gerijatriju i palijativno zbrinjavanje - postojeći Zavod za gerijatriju i palijativno zbrinjavanje u Beogradu preuzima ulogu  centra koji organizuje i koordinira gerijatrijsko i palijativno zbrinjavanje u RS na primarnom nivou zdravstvene zaštite.
• Zavod za kožne i venerične bolesti - institucionalno se spaja sa zdravstvenom ustanovom na sekundarnom nivou KBC Zvezdara.
• Zavodi za plućne bolesti i tuberkulozu - institucionalno se spajaju sa zdravstvenim ustanovama na sekundarnom nivou.