Projektni tim angažovan na izradi Masterplana zdravstva, pokrenuo je krajem 2019. godine seriju sastanaka sa relevantnim strukovnim komorama i terenskih poseta zdravstvenim ustanovama širom Srbije, u cilju otvaranja dijaloga sa javnim sektorom o optimizaciji mreže ustanova zdravstvene zaštite.
Sa rukovodiocima 278 ustanova razgovarano je između ostalog o zdravstvenoj potrošnji, ljudskim resursima i potrebnim ulaganjima u opremu i infrastrukturu.
Predstavnici svih regiona saglasni su da su lekari najveći potencijal zdravstvenog sistema, međutim, zabrane zapošljavanja u javnom sektoru i neodobravanje specijalizacija uticale su na nedovoljnu dinamiku obnavljanje kadra. Takođe, jedan od problema vide i u starosnoj strukturi, jer veliki broj doktora odlazi u penziju, pa mlade neće imati ko da obučava.
Među birokratskim procedurama koje ih opterećuju, rukovodioci ističu dvostruko vođenje medicinske dokumentacije, nepriznavanje laboratorijskih i dijagnostičkih nalaza iz drugih ustanova, kao i vertikalno izveštavanje ka RFZO-u, dostavu faktura i javne nabavke.
Kao najveće reforme u proteklih pet godina istaknuta su ulaganja u infrastrukturu i opremu, kao i pomaci u oblasti digitalizacije (eRecept i eKarton) i uvođenje IZIS i DSG sistema. Od 2016. izgrađen je novi Klinički centar u Nišu, renoviran je KC Novi Sad, dok je KC Beograd u procesu rekonstrukcije, a Zdravstveni centar u Užicu je delimično obnovljen.
Podaci istraživanja koje je za potrebe projekta sprovela agencija Ipsos pokazali su da 90% rukovodioca zdravstvenih ustanova pozitivno ocenjuje rad zdravstvenog sistema i Ministarstva zdravlja, a 72% podržava i plan optimizacije.